DA LI ĆE UVOZ GORIVA BITI ZAISTA LIBERALIZOVAN?

Najava da se uskoro može očekivati ukidanje Uredbe o zabrani uvoza derivata nafte, koja važi nešto više od četiri godine, trebalo bi da otvori vrata liberalizaciji domaćeg naftnog tržišta. Ipak, prestankom važenja Uredbe neće biti u potpunosti “skinuta” zaštita domaćeg naftnog tržišta jer se planira uvođenje uvozne takse, a predloženo je da ona za dizel-goriva i lož-ulje bude 30 odsto, a za benzine 17,5 odsto.

Ovakav vid zaštite koristile su i druge države u tranziciji, a ona ne bi bile dugoročne, već bi trajala nekoliko godina, uz postepeno sniženje stope. Cilj je da se, u periodu dok uvozne takse postoje, obezbedi postepena liberalizacija domaćeg naftnog tržišta i, istovremeno, zaštiti Naftna industrija Srbije u periodu modernizacije prerađivačkih kapaciteta, odnosno okončanja privatizacije NIS-a. Sigurno je da ova zaštita neće predugo trajati jer će okolne zemlje, čije naftne kompanije ne budu učestvovale u privatizaciji NIS-a, zahtevati da se srpsko tržište što pre liberalizuje.

Uredba o zabrani uvoza nafte uvedena je kao vid zaštite nacionalne kompanije koja u svom sastavu ima rafinerije koje treba modernizovati kako bi se gorivo proizvodilo po evropskim standardima, a ne može više da traje jer se mora obezbediti slobodna trgovina. Naime, predstavnici naše zemlje pregovoraju s predstavnicima Evropske unije i CEFTA-e o slobodnoj trgovini pa i slobodnom uvozu derivata, ali se uvažava tranzicioni period i vreme potrebno za modernizaciju rafinerijskih postrojenja i omogućava druga vrsta zaštite još neko vreme.

Da li prestanak zabrane uvoza derivata i istovremeno uvođenje uvozne takse na derivate i zaista znači liberalizaciju naftnog tržišta, pokazaće se veoma brzo, a odgovor na to pitanje daće računica – da li se isplati kupovati gorivo iz okruženja i prodavati ga u Srbiji po cenama koje važe u našoj zemlji ili je i dalje isplativije kupovati sirovu naftu, prerađivati je u rafinerijama NIS-a i to gorivo plasirati na tržište. Treba imati na umu da je privatizacija NIS-a na pragu i da je i privatizacioni savetnik za NIS, “Meril Linč – Rajfajzen investment”, predvideo zadržavanje određene vrste zaštite za strateškog partnera jer je to i uslov da bilo koji strani investitor uloži u NIS.

Naime, budući starteški partner trebalo bi da investira velike pare, a teško da će onaj ko uloži novac u prerađivačke kapacitete biti spreman da to učini ukoliko nema neku vrstu zaštite koja mu omogućava da uloženo vrati. Ipak, ulaganje u rafinerije obezbeđuje Srbiji savremene prerađivačke kapacitete i veću energetsku samostalnost. To, zapravo, znači da je realno očekivati da će uvođenje uvozne takse obezbediti NIS-u da i dalje bude konkurentan s cenama goriva koje se plasira iz rafinerija, a da će se, ulaganjem u modernizaciju, obezbeđivati sve viši kvalitet goriva.

Generalni direktor preduzeća”Petrobart” Aleksandar Mileusnić ističe da je ukidanje Uredbe o zabrani uvoza dobar korak, ali da su planirane uvozne takse veoma visoke i nestimulativne jer računica kaže da će gorivo iz uvoza biti skuplje od onog koje se proizvodi u rafinerijama NIS-a.
- Ukoliko se ne promeni i Uredba o cenama naftnih derivata, ukidanje Uredbe o zabrani uvoza neće dovesti do velikih promena na našem tržištu – kaže Mileusnić. – Bitno je da li će se cena goriva i dalje određivati na osnovu cene sirove nafte ili cene derivata na berzi, jer će u suprotnom, i pored ukidanja Uredbe o zabrani uvoza derivata, praktično stanje ostati isto.

A za računanje troškova uvoza i dodavanje planirane uvozne takse za dizel-goriva od 30 odsto (bez ikakve zarade uvoznika), proizvođačka cena evrodizela (uz cene s berze od srede) bila bi 49,44 dinara po litru (sadašnja je 47,38), kaže Aleksandar Mileusnić. Kada se tome dodaju akciza (17,20 dinara), porez na dodatu vrednost (18 posto) i malopodajna marža (pet dinara), litar ovog goriva na pumpama bi trebalo da košta 84,40 dinara, a sadašnja cena je 82,10 dinara. Ista računica, ali za dizel D2, kazuje da bi proizvođačka cena bila 48,86 dinara po litru, sadašnja je 41,68 dinara, a uz dodavanje ostalih troškova litar bi koštao 83,80 dinara, a sada staje 75,30.

On ističe da je trenutno kod benzina situcija nešto bolja, ali samo zato što je zbog manje potražnje od kraja avgusta do srede tona benzina jeftinija za 85 dolara, dok je u julu bila takva da se uvoz, uz cene važeće na domaćem naftnom tržištu, ne bi isplatio. Dakle, ista računica kao i kod dizel-goriva, kaže Mileusnić. Uz računanje uvozne takse od 17,5 odsto -proizvođačka cena bila bi 36,35 dinara (sada je 37,95)- što bi u maloprodaji, uz dodavanje akcize od 32,33 dinara po litru, PDV i maloprodajnu maržu dalo cenu od 86,95 dinara. Sada se ovo gorivo prodaje za 88,80.

D. Mlađenović